PITANJA: TOKSIČNE ALGE
NATAŠA: Dobar dan, posetila sam vas sajt i resila da od vas zatrazim malu pomoc. Trebam da napisem seminarski na temu Toksicne alge (mislila sam da obuhvatim sve sem Cyanophyta), medjutim ne mogu da nadjem informacije na internetu o tome. Da li vi mozda znate neki sajt? Eventualno bih mozda promenila temu, ali mora da bude vezana za toksicne alge. Da li mozda imate neki interesantan predlog kao temu o kojoj cu moci prikupiti informacije na internetu? Hvala i pozdrav! Natasa, Novi Sad.
STEFAN: Pozdrav! Što se toksičnosti algi tiče ja ću kroz dve-tri nedelje postaviti tekst u okviru opšte algologije kojim će biti obuhvaćena i ta oblast! Međutim, pošto predpostavljam da Vam treba seminarski rad pre tog roka napisaću u ovom odgovoru teme koje bi trebao da sadrži taj rad (po mojoj proceni, naravno), par informacija i par predloga:
1) Naziv rada, ukoliko hoćete da budete malo originalniji, može da glasi: Alge producenti toksičnih supstanci.
2) Ukoliko je dozvoljeno (tj. ukoliko je profesor stariji pošto oni obično Cyanobacteria/ Cayanophyta/ Myxophyta/ Cyanobacteriophyta/ Cyanoprocaryota svrstavaju u alge) preporučujem da u rad uključite i njih jer su oni sa ekološke strane identične kao i eukariotske alge. Tačnije, modrozelene alge su glavni izazivači toksičnih slatkovodnih ekosistema. Pored njih se samo u manjoj meri javljaju i Chlorophyta. Što se tiče morskih voda tu su najznačajnije alge, za ovaj rad, one iz razdela: Cryptophyta, Raphidophyta i Dinophyta. U brakčatim vodama su glavni (gotovo jedini) izazivači toksičnosti vode predstavnici razdela Chrysophyta.
3) Preporučujem noviju literaturu pošto je toksičnost algi tek početa sa proučavanjem krajem 20-og veka. Alge su na ovom polju najmanje proučavana grupa živih bića. Do skoro se smatralo da među algama nema toksičnih vrsta, ali novija istraživanja nedvosmisleno govore o suprotnom. Svi do sada poznati toksini algi pripadaju grupi endotoksina. To znači da u spoljašnju sredinu (vodu) dospevaju tek po uginuću alge i razaranju njenih ćelija. U pogledu hemijskog sastava endotoksini algi su alkaloidi, ciklični polipeptidi ili kompleksnija hemijska jedinjenja, a takođe se razlikuju i u pogledu fiziološke aktivnosti.
4) Njihove otrovne supstance, kao i otrovne supstance biljaka i životinja, u određenim dozama mogu se upotrebljavati i u korisne svrhe, međutim, to je za sada veoma malo istraženo polje njihovog delovanja.
5) Najpoznatije i dobro proučene alge prouzrokovači toksikacije morskih voda su vrste rodova Gonyaulax (G. catenella) i Gymnodinium. One se najčešće javljaju u vodama tropske i subtropske zone, ali ih ima i na pojedinim mestima u vodama umerene zone kao na primer u priobalnom delu Engleske i Kanade.
6) Rad bi trebalo da se bavi i pitanjem "vodenog cveta". O ovom pojmu bi trebalo da ima nešto i na srpskom jeziku, pa probajte to da ukucate u Google.
Što se tiče srpskog jezika ne postoji, koliko ja znam ni jedan sajt koji se bavi algologijom! A ukoliko znate engleski ili neki drugi strani jezik ukucajte toxic algae ili neku drugu ključnu reč u Google. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. :)
NATAŠA: Hvala na odgovoru, moracu jos da razmislim o svemu. Ako mi bude bila potrebna jos neka pomoc, sad znam kome treba da se obratim. Inace, rad treba da bude gotov do kraja februara tako da cu posetiti Vas sajt kada postavite nove informacije. Pozdrav! Natasa, Novi Sad.
STEFAN: Slobodno pitajte, ukoliko pitanje ponovo bude vezano za ovu temu, biće postavljeno u ovom istom tekstu, i naravno na njega ću dati odgovor! Pozdrav! :)
STEFAN: Pozdrav! Što se toksičnosti algi tiče ja ću kroz dve-tri nedelje postaviti tekst u okviru opšte algologije kojim će biti obuhvaćena i ta oblast! Međutim, pošto predpostavljam da Vam treba seminarski rad pre tog roka napisaću u ovom odgovoru teme koje bi trebao da sadrži taj rad (po mojoj proceni, naravno), par informacija i par predloga:
1) Naziv rada, ukoliko hoćete da budete malo originalniji, može da glasi: Alge producenti toksičnih supstanci.
2) Ukoliko je dozvoljeno (tj. ukoliko je profesor stariji pošto oni obično Cyanobacteria/ Cayanophyta/ Myxophyta/ Cyanobacteriophyta/ Cyanoprocaryota svrstavaju u alge) preporučujem da u rad uključite i njih jer su oni sa ekološke strane identične kao i eukariotske alge. Tačnije, modrozelene alge su glavni izazivači toksičnih slatkovodnih ekosistema. Pored njih se samo u manjoj meri javljaju i Chlorophyta. Što se tiče morskih voda tu su najznačajnije alge, za ovaj rad, one iz razdela: Cryptophyta, Raphidophyta i Dinophyta. U brakčatim vodama su glavni (gotovo jedini) izazivači toksičnosti vode predstavnici razdela Chrysophyta.
3) Preporučujem noviju literaturu pošto je toksičnost algi tek početa sa proučavanjem krajem 20-og veka. Alge su na ovom polju najmanje proučavana grupa živih bića. Do skoro se smatralo da među algama nema toksičnih vrsta, ali novija istraživanja nedvosmisleno govore o suprotnom. Svi do sada poznati toksini algi pripadaju grupi endotoksina. To znači da u spoljašnju sredinu (vodu) dospevaju tek po uginuću alge i razaranju njenih ćelija. U pogledu hemijskog sastava endotoksini algi su alkaloidi, ciklični polipeptidi ili kompleksnija hemijska jedinjenja, a takođe se razlikuju i u pogledu fiziološke aktivnosti.
4) Njihove otrovne supstance, kao i otrovne supstance biljaka i životinja, u određenim dozama mogu se upotrebljavati i u korisne svrhe, međutim, to je za sada veoma malo istraženo polje njihovog delovanja.
5) Najpoznatije i dobro proučene alge prouzrokovači toksikacije morskih voda su vrste rodova Gonyaulax (G. catenella) i Gymnodinium. One se najčešće javljaju u vodama tropske i subtropske zone, ali ih ima i na pojedinim mestima u vodama umerene zone kao na primer u priobalnom delu Engleske i Kanade.
6) Rad bi trebalo da se bavi i pitanjem "vodenog cveta". O ovom pojmu bi trebalo da ima nešto i na srpskom jeziku, pa probajte to da ukucate u Google.
Što se tiče srpskog jezika ne postoji, koliko ja znam ni jedan sajt koji se bavi algologijom! A ukoliko znate engleski ili neki drugi strani jezik ukucajte toxic algae ili neku drugu ključnu reč u Google. Nadam se da ste zadovoljni odgovorom. :)
NATAŠA: Hvala na odgovoru, moracu jos da razmislim o svemu. Ako mi bude bila potrebna jos neka pomoc, sad znam kome treba da se obratim. Inace, rad treba da bude gotov do kraja februara tako da cu posetiti Vas sajt kada postavite nove informacije. Pozdrav! Natasa, Novi Sad.
STEFAN: Slobodno pitajte, ukoliko pitanje ponovo bude vezano za ovu temu, biće postavljeno u ovom istom tekstu, i naravno na njega ću dati odgovor! Pozdrav! :)
Read Users' Comments (0)